СВЕТИЊЕ МОСКВЕ за ДАН ПОБЕДЕ 07-15. мај 2025.

ДАН 1. Београд – Истанбул – Москва

Састанак групе на аеродрому Никола Тесла у 7:00 часова. Полетање авиона турске авио компаније TURKISH AIRLINES летом  ТК 1082 у 9:20 часова. Слетање авиона у Истанбул у 12:15 часова по локалном времену. Полетање авиона исте авио компаније за Москву, летом ТК 415 у 14:10 часова.Слетање на међународни аеродром „Внуково“ у Москви 18:00 по локалном времену. По обављању граничних формалности трансфер до хотела. Смештај у хотелу Подворја СПЦ у центру града. Вечера. Краћа шетња Црвеним тргом. Повратак у хотел. Ноћење.

ДАН 2. Москва ПОКРОВСКИ манастир – НОВОСПАСКИ манастир

Доручак. Одлазак у Покровски манастир (женски) на поклоњење моштима Блажене Матроне Московске. Манастир је основао цар Алексеј Михаилович  1635. године, и то као дом за сиромашне. Прва црква је саграђена 1655. године и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. У њој се налазе мошти Блажене Матроне. Света блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године у селу Себино (Туљска губернија), на двадесетак километара од чувеног Куликовог поља. На крштењу је добило име Матрона у част преподобне Матроне Цариградске, подвижнице која је живела у петом веку. О томе да ће дете бити нешто посебно остало је сведочанство са њеног крштења. Када је свештеник спустио Матрону у купељ, сви присутни су угледали над дететом миомирисни дим. Свештеник отац Василије, кога су мештани сматрали за праведника, био је веома изненађен: „Многу сам децу крстио, али овако нешто доживех први пут. То ће дете бити у Богу свето. За време Наполеонове опсаде Москве (1812. године) манастир је разрушен, а обновљен је 1830. године. Одлазак у Новоспаски манастир, један од најстаријих московских манастира, основан почетком XIV века. Велики ктитори су му били потомци Андреја Кобиле, претка династије Романов. Манастир је основао велики кнез Иван III 1490. године, када је у његове зидине преселио братство кремљовског манастира „Спас на Бору“. Први камени храм је саграђен 1494. године и био је посвећен Преображењу Господњем. Доласком на власт династије Романових, чије су се гробнице налазиле на манастирској територији, манастир је уживао велики углед. Касније су саграђене Покровска и Знаменска црква, као и звоник висине 78 метара. У манастиру се чува и чудотворна икона Пресвете Богородице Всецарица. Након обиласка манастира, вожња бродом реком Москвом. Брод иде на релацији од Новоспаског моста до Варабјових гора. Са брода се пружа предиван поглед на Новоспаски манастир, храм Василија Блаженог, Московски Кремљ, Храм Христа Спситеља, споменик Петру Великом, парк Горког и др. Након вожње бродом повратак у хотел. Вечера. Слободно време. Ноћење.

ДАН 3. Москва – Дивејево – Москва

Ноћна вожња до манастира Дивејево, највећег женског манастира Руске православне цркве. Поред древне Иверије (данашње Грузије), Свете Горе и Кијево-Печерске лавре, Дивјејево се сматра „удеом“, тј. земљом Пресвете Богородице. Оно што је најважније, у овом манастиру је Свети Цар Николај Други Романов сазнао из писма Светог Серафима да ће му Господ даровати сина, насљедника Престола, али и да ће Царска Русија бити разрушена. Свети Серафим је Цару и Царици објавио да ако желе да спасу себе и своју породицу мораће напустити Русију, а ако желе да спасу руски народ и оставе залог за обнову Руске Царевине мораће пострадати за њено спасење. Свети Цар је у Дивјејеву био обрадован навјештењем рођења сина, али и суочен са избором да ће тог сина морати жртвовати за спасење Свете Русије. Манастир је основан у другој половини 18. века, недалеко од Саровске пустиње у којој се подвизавао Преподобни Серафим Саровски. Поклоњење моштима Преподобног Серафима Саровског које се чувају у Тројицком собору. Молитвено хођење светом канавком, једном од најважнијих манастирских светиња уређеној на месту где се, 25. новембра 1825. године, Преподобном Серафиму јавила Пресвета Богородица. Обилазак манастирских храмова и поклоњење моштима светих Божијих угодника дивјејевске обитељи: Преподобних Александре, Марте и Јелене; Блажених Пелагије, Параскеве и Марије; Преподобноисповеднице Матроне (Власове); Преподобних отаца Глинске пустиње. Као молитвени благослов, сваки поклоник из Дивјејева носи „сухарике“ (освећене комадиће сувог хлеба), свету воду и уље освећено на моштима Преподобног Серафима Саровског. Ручак у манастирској гостопримници. Одлазак до оближњег извора Преподобног Серафима где поклоници имају могућност да се погрузе у његове свете воде и приме благослов свете саровске земље. Повратак у Москву. Долазак у хотел у касним вечерњим сатима. Пакет вечера. Ноћење.

ДАН 4. Москва

Доручак. Шетња до Црвеног трга – улицама Сољанка и Варварка. У улици Сољанка се некада налазило Подворје Српске православне цркве (Благовештенски Киро-Јовановски храм, разрушен 1933. године). Обилазак споменика Свете браће Ћирила и Методија (Китај город), и шетња улицом Варварка. Ова улица је једна од најстаријих у Москви и значајна је по томе што се у њој налази више храмова: храм Рођења Светој Јована Крститеља (са олтаром Светог Климента Папе Римског), црква Светог Великомученика Георгија (на “Псковској гори”), Знаменски сабор (Знаменски манастир), црква Светог Максима Исповедника (тзв. “Пизански торањ”), и храм Свете Великомученице Варваре, по коме је улица и добила своје име. Такође, у овој улици се налази и неколико историјских објеката: Гостињи двор, Стари енглески дворац и Стари дворац Романових. Дворац Романових представља место где су се родили и живели оснивачи најзначајније руске владарске породице Романових (до ступања на царски престо). Данас је то музеј који крије аутентичне предмете из свакодневног живота кнежева московских. У улици се налази и новоотворени парк „Зарјадје“, који је назив добио по историјском делу града где се вековима одвијала трговина. Парк је израђен на месту где се некада налазио хотел „Русија“, и простире се на читавих 13 хектара. Поред великог броја ретких и декоративних биљака, у парку се налази и ново здање Филхармоније, Подземни музеј (са предметима пронађеним приликом градње парка), величанствени панорамски мост (дужине 70 метара) са ког се открива прелепи поглед на Кремљ, и др. Са улице Варварка стиже се на тзв. „Васиљевски спуск“, на чијем узвишењу се налази најпознатији руски храм и заштитини знак града Москве – Храм Василија Блаженог (или Покровски сабор). Храм је саградио руски цар Иван IV Грозни давне 1561. године, као успомену на освајање Казанског каната. Цар Фјодор Иванович је 1588. додао капелу на источној страни изнад гроба Василија Блаженог, чије се мошти и данас ту налазе. Храм се састоји од 10 мањих цркава (распоређених у два нивоа), које су украшене прелепим средњевековним орнаментима. Данас је то музеј, а богослужење се одвија само у делу посвећеном Светом Василију Блаженом, где почивају и његове свете мошти. Обилазак Црвеног трга, који је са једне стране оивичен зидинама Московског Кремља (куле: Константино-Јеленска, Спаска и Никољска), а са друге великим здањем Државног тржног центра (ГУМ). На Црвеном тргу налази се и “Лобное место” (где су се по једној верзији вршила јавна погубљења, а по другој читала царска акта), као и гробнице револуционара. Супротно од Храма Василија Блаженог, на Црвеном тргу се налази Храм посвећен Казанској икони Пресвете Богородице (Казански сабор), који је био уништен до темеља, као и Државни историјски музеј. У непосредној близини музеја налази се и Иверска капела са чудотворном иконом Иверске Пресвете Богородице, као и споменик маршалу Совјетског Савеза Георгију Жукову. Шетња Александровским парком Московског Кремља (споменици: Заштитиницима Московског Кремља, Романовски обелиск и Патријарха Гермогена) и присуствовање величанственој смени страже на споменику Непознатом војнику. Обилазак Мањежног трга и Тржног центра „Ахотни рјад“. Посета Московском Кремљу. Кроз Кутафјеву и Тројицку капију (кулу) и Тројицки мост, улази се на територију Московског Кремља. У центру се налази Саборни трг који је сачувао свој средњевековни изглед. На њему се налази више историјских споменика. Успенски сабор (храм посвећен Успенију Пресвете Богородице) је главни храм Кремља и саграђен је 1479. године по указу великог московског кнеза Ивана III. У његовој унутрашњости је сахрањено 19 московских митрополита, међу којима и Свети Јона, Свети Филип II, Свети Гермоген и Свети Петар). Величанствени иконостас (са 69 икона), као и фрескопис и иконе у храму, представљају право духовно и културно богатство Русије. На празник Светог Петра Митрополита Московског, као и на веће празнике, Руски патријарх врши богослужења у овом храму. Архангелски собор (храм посвећен Светом Архистратигу Михаилу – небеском покровитељу кнежева у њиховим ратним подвизима) је саграђен 1508. године и представља гробницу московских кнежева и царева руских (укупно има 54 гробних места, међу којима се налази и кивот са моштима Светог Царевића Димитрија Углићског – сина цара Ивана IV Грозног, заштитиника и покровитеља династије Романових, као и мошти Преподобне Ефросиније Московске). Занимљиво је да се међу фрескама налазе и ликови Светог Цара Лазара, Светог Саве и Светог Симеона Немање (стуб на североисточној страни храма). Уз јужни зид храма налази се посебна просторија са вредним иконама и предметима који су припадали Вазнесењском женском манастиру (уништеном 1929. године, заједно са познатим Чудовим манастиром). На јужном делу Саборног трга, на обронцима Боровицког узвишења, смештен је Благовештенски сабор (храм посвећен празнику Благовести Пресвете Богородице), који је подигао велики кнез Иван III 1489. године. Храм је имао функцију кућног храма кнежевске породице, а касније су настојатељи Благовештенског сабора били духовници руских царева. Велико место у централном делу храма заузима представа Апокалипсиса, састављена из три основне целине. На празник Благовести Руски патријарх врши богослужење у овом храму. У крипти храма (где се некада налазила великокнежевска ризница), оформљен је Музеј јувелирних радова, новца и средњевековног оружија). Црква Полагања ризе Пресвете Богородице је основана у XV веку. Неколико векова храм се налазио у склопу комплекса митрополитске резиденције и служио као кућни храм митрополита, а касније и патријараха. Иако је релативно малих димензија, храм ипак одише лепотом и величанственошћу иконостаса и фресака. На галерији храма налази се и посебна изложба дрвених предмета (резбарених и сликаних скулптура) из периода XV-XIX века. Одмах поред цркве Полагања ризе, налази се и Патријарашка палата. На основу летописа сазнајемо да је првобитна митрополитска резиденција била саграђена у првој половини XIV века, од стране митрополита Петра. Током векова, више пута је реконструисана и обнављана. Од 1918. године, попут осталих храмова Московског Кремља, и Патријарашка палата је постала Музеј. У њој се налази више засебних просторија: Крестоваја палата (са посебном пећи за варење светог мира и витринама са црквеним утварима), Приказне палате (са предметима из свакодневног живота) и храм Дванаесторице апостола. Овај кућни храм патријарха Никона саграђен је 1655. године у склопу Патријарашке палате. У храму се данас налази и велика колекција Кремљовских икона из XVII века (тзв. “Строгановска школа”). Тачно између Саборног и Ивановског трга налази се знаменити комплекс Звоника “Ивана Великог”. Он је настајао у дужем временском периоду од преко три века (1505-1815) и састоји се од три целине: звоника “Ивана Великог”, Успенског звоника и Филаретовог дела. Звоник “Ивана Великог” је саграђен 1508. године на месту гдје се некада налазила црква Светог Јована Лествичника. Укупна висина звоника износи 81 метар. Унутар њега се налази неколико изложби историје архитектуре Кремља од XVII-XIX века. Успенски звоник, који се налази са северне стране Звоника “Ивана Великог” саграђен је 1815. године. У приземљу звоника се налази изложбени простор, док се остали спратови користе за научна оделења музеја. У време богослужења у храмовима у Кремљу, звоник има своју првобитну намену. Филаретов део се наслања на Успенски звоник и саграђени су у исто време. Планирано је да се у њему смести највеће звоно. На сва три звоника данас се налази укупно 33 звона различитих димензија из периода XVI-XIX века. „Цар-звоно“, које се налази на територији Кремља, направљено је давне 1735. године, тежине од преко 200 тона. Оно је требало да се подигне на звоник, али је ватра омела посао, тако да је приликом гашења пожара звоно пукло. На територији Кремља налази се неколико стотина топова из разних периода историје ратовања, међу којима је најпознатији „Цар-топ“. Изграђена је 1586. године и има 40 тона, због чега је највећи топ на свету. Оружана палата (музеј-ризница) смештена је у комплексу Великог кремљовског дворца, у згради која је прављена у сврху изложбе војних предмета (саграђена је 1851. године). Изложба се састоји од драгоцених предмета који су се чували у царској и патријарашкој ризници, затим радова кремљовских мајстора, као и од поклона иностраних амбасада (око 4.000 предмета): тканина, злата и сребра, парадног оружја и др. Након обиласка Кремља, одлазак до оближњег Боровицког трга, где је 04. новембра 2016. године постављен споменик Светом Кнезу Владимиру (висине 17,5 м). Шетња Александровским парком (споменик руском цару Александру I). Повратак у хотел. Вечера. Слободно време. Ноћење.