Манастири Фрушке горе (Велика Ремета, Гргетек и Крушедол) и Сремски Карловци

01.05.2023. / 11.06.2023. / 03.09.2023. / 15.10.2023.

Манастир Велика Ремета је један од 16 фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља и некадашњег Прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг. Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970. Манастир Велика Ремета налази се на јужној страни Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m. Удаљен је свега 5-6 km од пута Београд-Нови Сад, па је лако доступан верницима и другим посетиоцима. По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром и предао власт свом брату Милутину. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу). Манастир Гргетек – Тврди се да је манастир подигао Вук Гргуревић (Змај Огњени) за свог слепог оца Гргура Бранковића (монаха Германа), али историчари то сматрају више легендом него чињеницом. Као и код већине манастира не зна се поуздано ко је био градитељ манастира Гргетег као што није познато ни време његове изградње. Легенда тврди да је овај манастир подигао деспот Вук Гргуревић (Змај Огњени) не би ли сместио свога слепог оца Гргура Бранковића, слепог хиландарског монаха Германа. Наводи се чак и 1471. година као година његовог подизања. Но, како је Гргур Бранковић умро 1459. године то се ова прича одувек сматрала само легендом. Претпоставља се да је манастир саграђен између 1459. (пад Деспотовине), али пре турског освајања Срема (1521. године). Чини се да је манастир био добростојећи јер је, у време „откупа“ од Турака, своје винограде, баште, ливаде и њиве откупио за износ од 6000 акчи (акча – ситни турски новац), док су му годишња давања на име ушура од вина, житарица и кошница била повећана на 500 акчи. Манастир је очигледно добро стајао па опат Бонини наводи да је у 1702. години имао укупно 4 млина, 200 јутара ораница и ливада (у њему је тада боравило 25 монаха), а по једној аустријској повељи из 1706. године види се да је имао укупно десет воденица. Манастир Крушедол са црквом посвећеном Благовештењу, основао јеизмеђу 1509. И 1516. године владика Максим (касније деспот Ђорђе Бранковић) уз помоћ најке Ангелине и влашког војводе Јована Њагоја. Приликом коначног повлачења Турака из Срема 1716. године, манастир је оштећен, а црква спаљена. Међутим, убрзо после овог догађаја приступило се обнови манастира и цркве. Барокни звоник и конаци завршени су у првој половини 18. века. У исто време осликана је и црква, што је било поверено грчким мајсторима са Свете Горе, који су деловали на територији Влашке и Молдавије. Крушедолски јеромонах Јеротије Драгабовић аутор је првог српског кувара у Срему, који је штампан у Земуну 1855. године. У манастиру Крушедол боравили су Лаза Костић и Ђура Јакшић, који је разочаран неузвраћеном љубављу, 1856. године долази у манастир са намером да се замонаши. Сремски Карловци – Сремски Карловци, место специфичне атмосфере, импресивне историје, бајковитих предела и раскошне архитектуре. Сремски Карловци су мали град богате културе који се налази у Јужнобачком управном кругу, на десној обали Дунава, на свега 12 м удаљености од центра Војводине, Новог Сада. Сремски Карловци су некада давно били под влашћу Хабзбуршке монархије која је оставила неизбрисив печат у овом граду. То се највише огледа у самом изгледу кућа и грађевина овог шармантног градића. Данас у самом насељу живи нешто преко 7.000 пунолетних становника у скоро 3000 домаћинстава. Сремски Карловци су надалеко познати као право, туристичко благо наше земље које већ годинама привлачи велики број туриста широм земље и региона.