Васкрс на Космету 17-21. април 2025.
Призрен је био занатски, трговачки и дипломатски центар читаве регије, а у Средњем веку и царска престоница Немањића. Ту су пролазили каравани из Европе ка Малој Азији, и обрнуто. Често су долазили Дубровчани, који су учинили од Призрена и трговачку престоницу оног времена.
Око 1214. године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. Из тог периода су најзначајнији историјски споменици српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и у непосредној близини манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана. Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и других. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град”, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград”.
Око 1214. године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. Из тог периода су најзначајнији историјски споменици српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и у непосредној близини манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана. Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и других. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град”, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград”.
17.04.2025. Велики четвртак: Београд-Газиместан-Грачаница-
Полазак из Београда у 8ч ујутру
Присуствовање делу вечерњег богослужења у манастиру Грачаница, читање 12 јеванђеља у Грачаници, наставак пута у Призрен.
Вечера и ноћење у СВ. Архангелима.
18.04.2025. Велики петак: Свети Архангели, Призрен
Јутарња служба у манастиру. Радионица фарбања васкршњих јаја у конаку манастира Св. Архангела на традиционални Метохијски начин воском и оловком, са новинарком из Ораховца Оливером Радић. Слободно време. Изношење плаштанице. Вечера, ноћење.
19.04.2025. Велика субота: Ораховац – Велика Хоча
Литургија у Ораховцу, обилазак и дружење, обилазак Велике Хоче, повратак у Призрен, заједничко припремање Васкршње трпезе љубави, вечера и ноћење у конаку Св. Архангела.
20.04.2025. Васкрс: Призрен – Св. Архангели
Поноћна служба у цркви Св. Ђорђа. Јутарња Васкршња литургија у манастиру Св. Архангела. Васкршња трпеза у С. Архангелима. Обилазак Призрена: Богородица Љевишка, Богословија, Поткаљаја и обилазак тврђаве Каљаја. Слободно време. Повратак у Архангеле, вечера и ноћење у конаку.
Поноћна служба у цркви Св. Ђорђа. Јутарња Васкршња литургија у манастиру Св. Архангела. Васкршња трпеза у С. Архангелима. Обилазак Призрена: Богородица Љевишка, Богословија, Поткаљаја и обилазак тврђаве Каљаја. Слободно време. Повратак у Архангеле, вечера и ноћење у конаку.
21.04. 2025. Васкршњи понедељак → Високи Дечани-Пећка Патријаршија
Литургија у манастиру Високи Дечани, послужење и обилазак. Обилазак манастира Пећка Патријаршија. Полазак за Београд. Долазак у Београд у касним вечерњим сатима.
Цена: 17.500 дин.
У цену укључено:
– Обиласци и активности по програму
– трошкови превоза,
– трошкове организације
– 6 оброка
– 4 ноћења у конаку манастира Св. Архангели
У цену нису укључени:
– индивидуални трошкови путника