Хиландар, Света Гора, Света царска лавра, Солун, Прохор Пчињски, Старо Нагоричане

Манастир Хиландар налази се на северу Грчке, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.

1. ДАН
КРАЉЕВО – СОЛУН (ЗЕЈТИНЛИК) – СВ. ДИМИТРИЈЕ – ЈЕРИСОС

Полазак у 06.00 испред Духовног центра Св. Николај Велимировић у Краљеву. Очекивани долазак у Солун око 14ч. Ту ћемо се помолити у предивном древном византијском Храму Светог Димитрија у Солуну, где ћемо се поклонити мироточивим моштима Светог Великомученика Димитрија. Поклоњење прецима палим у борби за ослобођење Србије у Првом светском рату на српском војничком гробљу у Солуну на Зејтинлику. Одлазак у Јерисос, смештај по собама/апартманима, време за шетњу и конак.

2. ДАН
ЈЕРИСОС – ХИЛАНДАР

Одлазак у луку Јерисос. Укрцавање на брод. Одлазак у Хиландар и освежење у гостопримници манастира (ракија, ратлук, кафа) обилазак манастира: саборни храм (ктитор Свети Краљ Милутин 1293. год), трпезарија са живописом Георгија Митрофановића Хиландарца из 1622-1623. године, манастирски комплекс са конацима и параклисима који поново васкрсава након пожара сведочећи веру, подвиг, труд и љубав српских монаха данашњице али и свих верних, који су уградили себе у Хиландар претходних 8 векова
Проскинитар Пресвете Богородице Тројеручице, Крст цара Душана, Пирг Св Краља Милутина, а уколико услови дозволе и одлазак у манастир Есфигмен, Пећину Светог Антонија Печерског, Скит Светог Василија Хрусија.
Вечера. Присуствовање богослужењима. Ноћење.

3. ДАН
ХИЛАНДАР – ЈОВАЊИЦА – ПАНТЕЛЕЈМОН

Јутрење од 04:00 (необавезно), литургија од 06:00, око 09 ручак. Наставак обиласка. Пут векова који чува успомене на боравак христољубивих српских владара – Светог краља Милутина, цара Душана, краља Александра Обреновића, краља Петра I Карађорђевића.
Манастир светог Пантелејмона сазидан је на обали невеликог залива на југозападу Свете Атонске Горе, између пристаништа Дафни и манастира Ксенофонта.
Овај руски манастир основан је у време светог равноапостолног кнеза Владимира и носио је назив обитељи Богородице Ксилургије. У другој половини XII века услед многобројности, братија се сели у горњи Русик, а крајем XVIII века монаси су се преселили на морску обалу у манастир са храмом вазнесења Господњег на месту данашњег Пантелејмоновог манастира.
Архитектурни облик манастира, углавном, нема уобичајени вид утврђења, својствен атонским манастирима. Многоспратна здања намењена многобројној братији окружују старије, компактно распоређено средиште у виду правоугаоне грађевине са главном Саборном црквом, подигнутом у XIX веку и посвећеном светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону (9. август).
У овом храму чува се глава светог великомученика Пантелејмона и делови моштију следећих светитеља: Јована Претече, преподобног мученика Стефана Новог, Параскеве, великомученице Марине, Јосифа Обручника, апостола Томе, Јована Златоуста и многих других. Други Саборни храм Покрова Пресвете Богородице поседује делове моштију светих: Јована Претече, апостола Петра, Андреја, Луке, Филипа, Томе, Вартоломеја и Варнаве, првомученика Стефана, Исакија Далматскога, Дионисија Ареопагита, Козме и Дамјана, Кирила, Трифуна и многих других. Овде се чува и чудотворна икона мајке Божије названа ‘Јерусалимска’, икона светог Јована Претече, стара икона великомученика и исцелитеља Пантелејмона и икона свештеномученика Харалампија. Вечерња служба, вечера. Конак.

4. ДАН
ПАНТЕЛЕЈМОН – УРАНОПОЛИС – КАКОВО – ПРОХОР ПЧИЊСКИ

Јутрење у манастиру, у продужетку литургија. Ако време буде дозвољавало, у току преподнева, посетићемо манастир Стари Русик ( место монашења Светог Саве ). До овог манастира има 5км, а пешачење је узбрдо. Пловидба до Уранополиса. Након предаха за освежење идемо у обилазак метоха манастира Мило Арсеница или Каково. Хиландар је на овим просторима имао значајне поседе у средњем веку. Величина ових поседа, богатим шумом, пашњацима, маслињацима и виноградима варирала је током векова од 10.388 до 1.500 хектара, колико има данас, и то пре свега купопродајним радњама али и заузимањем од стране суседа или избеглица из Мале Азије крајем Првог светског рата. На Каково данас долазе готово сви Срби ходочасници који су се упутили на Свету Гору и манастир Хиландар по благослов и поклон али они који летују у неком од оближњих летовалишта.
 Долазак у Прохор Пчињски, вечера, ноћење.

5. ДАН
ПРОХОР ПЧИЊСКИ –  СТАРО НАГОРИЧАНЕ – СВЕТИ РОМАН – ЂУНИС – КРАЉЕВО (ЧАЧАК/УЖИЦЕ)

Пети дан почињемо службом и манастиру св. Прохора Пчињског, а након доручка у манастиру, ако време дозвољава, обићићемо испосницу Светог Прохора Пчињског, а у повратку у Старом Нагоричану обићићемо величанствен пример српског градитељства из времена Немањића, задужбину Св краља Милутина, манастир Светог Ђорђа из 14. века. Старо Нагоричане има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину у насељу. Затим идемо у манастир Светог Романа и Ђунис. Долазак у Краљево око 18ч.


Термини:

21 – 25. мај 2024. за групу од 15 поклоника, из луке Јерисоса,

18 – 22. јун 2024. за групу од 15 поклоника из луке Јерисоса,

06 – 10. август 2024. за групу од 15 поклоника из луке Јерисоса,

03 – 07. септембар 2024. за групу од 15 поклоника из луке Јерисоса,

09 – 13. октобар 2024. за групу од 15 поклоника из луке Јерисоса,

18 – 22. новембар 2024. за групу од 15 поклоника из луке Уранополиса,

22 – 26. новембар 2024. за групу од 15 поклоника из луке Уранополиса,

28.новембар – 02. децембар 2024. за групу од 15 поклоника из луке Уранополиса,

16 – 20. децембар 2024. за групу од 15 поклоника из луке Уранополиса,

23 – 27. децембар 2024. за групу од 15 поклоника из луке Уранополиса,

* Пријаве за све термине су до попуне група, а најдаље до 31. марта 2024.

Цена: 35.000 динара

 

Ходочашће обухвата

    • превоз новим комбијем (8+1) / минибусом на назначеној релацији,
    • једно ноћење у хотелу у Јерисосу / Уранополису у двокреветним или трокреветним собама са купатилом на бази ноћења, 
    • једно ноћење у вишекреветним собама у конаку манастира Хиландар,
    • једно ноћење у вишекреветним собама у конаку манастира Пантелејмон
    • једно ноћење у двокреветним и трокреветним собама новог конака манастира Прохор Пчињски,
    • Полупансионске оброке, по програму 6 оброка (3 доручка и 3 вечере),
    • бродске карте,
    • обиласке по програму,
    • услуге стручног водича,
    • поклон пакет за сваког ходочасника са мапом руте,
    • трошкове организације путовања.

Ходочашће не обухвата

    • путно здравствено осигурање,
    • путно здравствено осигурање, око 5€,
    • таксу за улазак на Свету Гору – Дијамонтирион 25€, свако плаћа за себе приликом добијања визе

Начин плаћања

    • 30% вредности уговореног путовања приликом пријављивања
    • остатак динарског дела у 3 месечне рате уплатом на рачун или чековима грађа

Општи услови

    • Програм је прављен на бази минимум 7 уплата,
    • Aгенција задржава право да откаже аранжаман најкасније 7 дана пре поласка,
    • За путовање важе Општи услови путовања