Борач – Кнић – Каменац – Равни Гај – дестилерија Алексић

У селу Честин, подно Гледићких планина, а недалеко од Груже, налази се Манастир Каменац. Оно што ће вас прво задивити када крочите на ово свето место је тишина, мир и спокој као и прелепа природа која је сасвим сигурно скривала овај манастир током бурних векова српске историје. Најстарија историја Манастира Каменац је непозната, а према предању подигао га је деспот Стефан Лазаревић почетком XV века. Према натпису који се налази изнад улазног портала у наос, црква је обновљена 1547. године први пут, а потом 1700. године, када је ограђена каменим зидинама. Почетком XIX века, манастир је поново у ратовима са Турцима јако страдао, а по ослобођењу крећу бројне интервенције, које су крунисане израдом живописа и постављањем иконостаса 1870. године. Нови иконостас и резбарију урадио је Димитрије Посниковић у XIX веку.

Писане трагове о манастиру оставио је Јоаким Вујић 1826. године када је посетио овај манастир, и у свом писању каже да је зграда цркве у доста добром стању, а да је живопис доста оштећен. О том живопису нема података, ни о периоду његовог потицања, ни како је изгледао. Сада, на зидовима у унутрашњости цркве и нартекса налази се живопис из 1870. године. Распоред фресака уобичајен је за црквено сликарство овога периода. Од најранијих времена манастир Каменац је био мушки манастир. По одлуци надлежних црквених власти преображен је, 1966. године, у женски манастир. Нови манастирски конак освећен је 1979. године.

Према предању, манастир Каменац зидан је у време када и манастир Каленић, пре VI векова. Зидајући манастир Каленић од камена са Борачког крша, неко од Деспотових великаша, а који је био задужен за превоз камена, видевши да ће бити довољно за његову изградњу, кришом је остављао део камена на месту на коме се данас налази манастир Каменац, са жељом да се и овде сазида богомоља. Сазнавши за једно такво дело свог великаша, Деспот Стефан га није спречио у тој намери, али због чињенице да је то урађено кришом, без његовог знања, Деспот је манастир назвао „Каменац“ по краденом камену, као вид духовне казне.

Сестринство манастира производи лековите мелеме, чајеве, тинктуре, од биља које се налази у окружењу и које саме узгајају, а најпознатији су „мелем од гавеза“ за лечење реуматских обољења и обољења зглобова као и „печурка чистач“ од печурке чаг коју монахиње добијају из Белорусије.

Стопа Светог Саве

У манастиру се налази „Стопа Светог Саве“, највероватније донета из Студеничког краја, а легенда каже да ако се умивате освештаном водом из стопе можете да излечите главобољу и побољшате вид.

ГРУЖАНСКО ЈЕЗЕРО – ШУМАДИЈСКО МОРЕ

У централном делу Кнића, на реци Гружи, налази се и истоимено језеро, чија је основна намена водоснабдевање пијаћом водом Крагујевца, дела Краљева и околних села општине Кнић.

Пре више од 4 деценије заустављањем тј. преграђивањем једне од најдужих и водом најбогатијих река Шумадије, Груже, настало је једно од најлепших језера у Србији – Гружанско језеро.

Језеро је дугачко 10 км, захвата површину од 900 ha, обим језера је око 40 km. Обала је релативно ниска, добро разруђена, обрасла ливадама, шумарцима и ниским листопадним жбуњем.

У летњим месецима на Гружанском језеру припремају се екипе веслачких и кајакашких клубова из целе Србије. Дужина језера као и положај (у усеку између два брда), представљају идеалне услове за развој спортова на води. Када временски услови то дозвољавају, на Гружанском језеру све више су присутни и једриличари.

Мноштво различитих врста птица

На подручју Гружанског језера налази се мноштво прелепих птица. Идентификовано је 87 врста птица од којих се 25 врста гнезде на подручју језера. Због изобиља различитих врста птица, језеро је атрактивно за љубитеље посматрања птица.

РАВНИ ГАЈ

У хотелу Равни Гај налази се и спа центар опремљен за релаксацију. У оквиру спа центра у понуди је базен отворено-затвореног типа са грејаном водом од 28°C до 31°C током целе године. Из прелепо уређеног амбјента затвореног дела базена излази се у травнати парк испуњен цветним аранжманима и мобилијарем за игру и разоноду деце, где су и лежаљке и сунцобрани за опуштање одраслих. Код базена налази се и Кафе „Трем“ где се служе храна, пиће и сладолед за посетиоце. Базен има два турбо-џета, ноћно светло у више боја, а крај базена се налази и ђакузи, као и сауна.

ДЕСТИЛЕРИЈА АЛЕКСИЋ – У СРЦУ ШУМАДИЈЕ

Гружани су одвајкада узгајали воће и пекли најбоље ракије које су биле познате и признате у целом свету. На дугој традицији производње ракије у овом крају заснована је модерна производња алкохолних пића на традиционалан начин, у срцу Шумадије у селу Губеревац на пола пута Краљево-Крагујевац. Са сопствених засада строгим одабиром најквалитетнијих воћних плодова, производи се лувена Гружанска Нит, ракија врхунског квалитета, препознатљива по префињености и пуноћи укуса, који су резултат пажљиво вођеног процеса производње ракије врхунског квалитета.